Narmenica!?!?
U usamljenom traktoru pronalazim sebe.
"Daj mi!" - kazem sebi
i okrenem glavu prema prepoznatljivoj statui,
zar osjećam?
Tata mi je modelar.
Digitronsko pamćenje razlilo se po podu.
U njoj je dilema nepreispitana.
Do nje kanta puna razočarenja.
K`o uvenula priroda gladujem u kutu
i izmičem, nadvisujem Kineze
Kamenog srca raspisujem nagradu.
U polumračnoj sobi napipao sam čelo koje se skriva ispod stola
"Čvoka! " - pomislim!
Sjajna ideja, jao!
Nekulturni jauk odzvanjao je po rubu pepeljare.
Ruksak!?!?