Priznajem da sam drven.
Slikovito sam rekao u mraku,
a jeka je odzvanjala glatko kao pekmez.
Zastrašujući pogled iznutra me jeo.
Kao tikva bez koštica osluškujem
sigurnost nepotrebnih koraka...
stojim, letim.
U prolazu osjetih miris sedamdesetpetogodišnje babe.
Ljubav, ratnici, nada, Bruce Lee!
Kao nekad!
S tetoviranim dedom na podlaktici,
hrabrim uzdisajima podizala je korito iz DNA i RNA.
Zvučna neka žena pomisih, i bacim se u visoku travu.
Osluškujem!
Kao kad me tamburica iz bunara zove.