Stalni gost,
još k tome nevidljiv, trabunja gluposti
o svemu pametnom!
Interview sa nevidljivim
gostom
n-N-f:
Ooo!
Pa diii si ti Duško, smrdljivi nevidljivi čmaru!
Nismo se dugo vidjeli a?
Duh:
S obzirom na moju ogromnu tikvu, čudo da
me niste primijetili!
n-N-f:
He!
he! he! šalu na stranu!
Recite mi Duško, kako ste postali nevidljivi?
Duh:
Pa
jedno jutro na polju riže, zobam ja travu i
naletim na zlatnu koku kako spava.
Gledam je, sve mi nešto kruli želudac od gladi,
mislim si ako je prodam ovako zlatnu, zaradit
ću brdo para, ali ako je pojedem sad, neću biti
gladan!
Tako je i bilo!
Odrubim joj glavu i počnem pomahnitalo jesti.
Jedem tako, uživam u gurmanstvu koje sam si
priredio i odjedanput iz kokinog šupka čujem
glas" Tko me pojede postati će nevidljiv,
Tko me pojede postati će nevidljiv!".
Usro sam se skoro od straha!
Ništa,
još sam gladan!
Nemrem se tek tako sad maknuti od nje.
Natrpam malo zemlje u svako uho i nastavim jesti!
Jedem i ponovo uživam, ništa se ne čuje pa mi
zadovoljno glava trza.
Žvačem tako, i razgledavam okoliš, kad ono,
pogledam na tabli ispred mene piše: " Zlatna
koka, tko je pojede nestat če mu burek!"
naglo trznem glavom, pogledam u koku, razmaknem
perje i vidim tetovažu: JNA 1979, ko me pojede
nema ga više!
Od straha ne znam kaj ću! Vrtim se okolo naokolo
i razmišljam punim ustima
Dosjetim se! Gurnem prst u usta i sve što sam
pojeo izrigam van. Reko' sad ću od toga lijepo
ponovo napraviti zlatnu koku i nikom ništa,
ali...ponovo ogladnim, utrpam to nazad u usta
i štura što dalje, možda se neko samo šalio
s tim da postaneš nevidljiv!
I tako, dođem ja doma i nema me nigdje samo
glas brije.
Evo tako je to bilo!
n-N-f:
??? ...Ovaj..hm... hvala! Nemamo više pitanja
za sada!
Duh:
Nema
na čemu.
REŽIJA:
...HM!...
DALI JE POTREBNO KOMENTIRATI? ...HM...MA TO
JE SVE VJEROJATNO IZMISLIO...LAŽOV NEKI TAJ
DUH A?
